s Bečlijama? (….) Moderne Bečlije koje se odlučuju za takve brakove žene se uglavnom strankinjama koje su spremne da ćute i ne znaju ili se prave da ne znaju mnogo o ženskoj emancipaciji, ali umeju s muškarcima. Bečlijke su za njihov ukus preterano savremene i samostalne pa zato dovode devojke iz udaljenijih zemalja, kao što je Tajland, ili iz siromašnih zemalja Istočne Evrope, koje su bar na početku spremne na uloge iz prošlog veka: kuvanje, peglanje, čišćenje, seks, brigu o deci (ako je ima), ali i zarađivanje para. Bečlijke se opet često zbližavaju s onim strancima koji još uvek znaju kakav treba da bude pravi muškarac ili se tako nesvesno ponašaju. Uglavnom ne žele mekušce kakvi su mnogi današnji Austrijanci, koji se plaše stalnih veza i razmišljaju o svom identitu i sposobnosti za partnerstvo, ne nalazeći odgovore na ta pitanja. Takve su žene često društveno angažovane i strancima-mačoima obično prvo pomažu, a zatim se upuštaju i u bliže odnose s njima. Takve veze, nažalost, uglavnom ne traju predugo, jer se muškarci kojima se partnerke dive zbog nepatvorene muškosti, a istovremeno ih kritikuju zbog urođenog mačoizma, ne mogu osećati kao zadovoljni i poštovani partneri. Danas ih je, doduše, manje jer su propisane kazne i za njih, ali se i dalje nađu pripadnici oba pola koji žele pare za piće, droge ili druge potrepštine i zato su spremne da se venčaju sa strancima na papiru.
