(…) Šta bi trebalo da znate o bečkom kulturnom životu zavisi od toga odakle ste došli ili ćete doći. Ipak pretpostavljam da uglavnom niste oduševljeni operama, operetama i koncertima muzičara pod Mocart-perikama, kao što je to slučaj s nebrojenim turistima iz celog sveta. Nemate možda ni mnogo vremena ili interesovanja za posete muzejima i carskim apartmanima. Za vas znači već u startu otpada dobar deo bečkog kulturnog života, dok vam ostatak često deluje moderno, odnosno nerazumljivo. Ovde se visoka kultura nudi po isto takvim cenama, pa bi zato mnogim strancima bila nedostupna čak i kada bi ih zanimala. Za prosečnog doseljenika sa skromnim zaposlenjem i tri člana porodice skup je čak i bioskop, i to uz dečji dodatak i poreske olakšice. Ne radi se samo o ceni karte, nego treba kupiti i kokice i colu, a kasnije bar decu počastiti hamburgerom i pomfritom. Za takav izlet je opisanoj porodici potrebno jedno osamdeset evra. Uz to je potrebno i znanje nemačkog, jer se filmovi na originalnom, uglavnom engleskom jeziku, retko prikazuju, a oni s nemačkim untertitlovima su još ređi i većini bečkih stranaca ne bi olakšali stvar. Visoka cena kulturne normalnosti sprečava, međutim, čak i strance koji znaju nemački da se još bolje integrišu, a njihovoj deci oduzima mogućnost učestvovanja u diskusijama vršnjaka o top-temama kao što su najnoviji filmovi. (…)
