Bečki metro je, kao i u svakom gradu koji ga ima, svet za sebe. U njemu vladaju i pravila kojih bi se trebalo pridržavati da se niko ne bi nervirao bez razloga. Prvo pravilo glasi: na pokretnim stepenicama morate da stojite desno! Ako žurite i ne stoji vam se pola minuta na nekim dugačkim sporim stepenicama, možete lako da prođete levom stranom. Ako je neki neobavešteni stranci ili tvrdoglavi Austrijanci zagrade svojim telima, pa još i mrtvo hladno naklapaju s onim pored – dakle stojeći istovremeno i desno i levo! – svaki Bečlija koji ceni red jednostavno mora da poludi. On je, naime, uvek u neviđenoj žurbi i prolaz mu je od životne važnosti! Takva greška posebno strance može da košta moguće naklonosti Bečlija, odnosno da poveća njihovu opštu netrpeljivost prema svima, uključujući i turiste. Njih ne zanima da li se novajlile i turisti “levičarski” ponašaju jer ne razumeju šta piše na crvenim nalepnicama ili nemaju naviku da čitaju upozorenja. Mnogi su po prvi put u životu ušli u podzemnu železnicu možda upravo u Beču. Ali moram da priznam da i meni kao već starom Bečliji idu na živce „glupi strani turisti“ koji u krdu zakrče po nekoliko stepenika i i opušteno zveraju naokolo! Kada jednoga dana budete postali prave Bečlije i vi ćete se tako osećati.(…)
