Strancima s juga, kojih je u Beču tradicionalno najviše, nije lako da shvate kako je moguće da se glavni grad jedne bogate industrijske zemlje toliko uporno opire ubrzanosti vremena, a istovremeno dopušta umereno napredovanje savremenosti (pogotovu ako ona povećava udobnost). Beč spava ne zatvarajući oči. Pospano posmatranje predstavlja možda najbolji izraz za to. Na osnovu broja neosvetljenih prozora, čovek stiče utisak da Bečlije vrlo rano idu u krevet. Uprkos tome mnoge – nažalost najčešće beznačajne – prekršaje uvek neko vidi i prijavi policiji.
