(…)
Nemojte se, molim vas, olako hvatati za novčanik da biste bečkim poznanicima platili turu u kafani, jer to ovde nije običaj! Bečki kelner je najveći profiteri navike odvojenog plaćanja. Za stolom sa osam gostiju on dobija osam bakšiša, što je neuporedivo više nego da je samo jedan gost platio za sve. Ovde ponekad i bračni, odnosno ljubavni parovi plaćaju zasebno! U Beču žene od muškaraca ne očekuju da ih čašćavaju. Iako se mnoge raduju i prihvataju takve ponude, priličan je broj emancipovanih koje to ne vole. Austrijsko pravilo broj jedan glasi: Strenge Rechnung – gute Freunde (Stroga računica – dobri prijatelji). Razmišljajte češće o tome i živite u skladu s navedenom izrekom. (…) Ako vas dopadne čast da vas neki bečki poznanik pozove na rođendansku proslavu u neki lokal, obavezno ga unapred pitajte da li bilo šta plaća, pa ako je tako, onda i šta tačno plaća. Ne dešava se retko da slavljenik ne plati ništa, ili to bude samo prvo piće. Jelo skoro uvek plaća svako za sebe. Ako se o namerama svog bečkog poznanika ne obavestili zato što potičete iz zemlje u kojoj je običaj da slavljenik svima plaća sve, može (ali ne mora) da vam se desi da vam kelner donese račun s kojim niste računali. Osećaćete se posebno nelagodno ako ste kao za zlo lakomisleno popili i pojeli više nego što vam je prijalo. Pitajte, dakle, svaki put šta sve morate lično da platite. To ovde nije sramota nego narodni običaj! Isto tako je običaj da vas neko pozove na roštilj ili na party i kaže vam da ponesete ono što ćete jesti ili piti. Tako je, šta se može. (…)
