(…) Beč je bez svojih biciklista nezamisliv, pa im zato moramo pokloniti dužnu pažnju. Oni čine dobro kako za našu zajedničku životnu okolinu tako i za sopstveno zdravlje i zato zaslužuju sve pohvale. Pošto su relativno brojni, možemo pretpostaviti da značajno doprinose i čistoći gradskog vazduha. Ali i oni umeju da preteraju kada, na primer i po pasjem vremenu voze svoje bicikle, što i dalje mnogo brojnije vozače doslovno tera u ludilo. Mnogo stranaca, ali i bečkih vlasnika skupih, lepih i brzih automobila najradije bi zabranili korišćenje bicikala, kako više ne bi morali da se “provlače” pored njihovih bezbrižnih vozača. Grad na sreću i dalje povećava mrežu posebnih staza kako bi građane stimulisao da koriste bicikle. Biciklisti su uglavnom prijatni ljudi, po mnogo čemu su otvoreniji, a i mlađi su od ostalih Bečlija. Ima, naravno, i među njima ekstremista, koji se brzo naljute, pa čak i svađaju svozačima, koji im ne ostaju dužni. Ono što je važno za pešake je da se gde god vide traku za bicikle u svako doba dana i po svakom vremenu okrenu levo i desno pre nego što je pređu. Uvek može da se pojavi neko na biciklu. Poslednjih godina je uz to drastično porastao još i broj kurira na biciklima koji su uvek u žurbi, tako da je oprez zaista primeren. (…)
